Sveti Nikola je borac za istinu, zaštitnik pravde, spasavao je ljude od sigurne smrti. Bio je milostiv, pravdoljubiv, među ljudima je hodao kao sam anđeo Božji, zbog čega su ga još za života smatrali svecem. Prizivali su ga upomoć bolesni, nemoćni, siromašni, a on nije pravio razliku, pomagao je svima. Kažu da je iz njegovog lica izbijala svetlost.

Sveti Nikola rođen je u maloazijskom gradu Patara (luka na mediteranskoj obali današnje Turske), u IV veku u bogatoj porodici oca Teofana i majke None. Rođen je u doba rimskog cara Valerijana, gramzivca koji je zbog neutažive želje za zlatom krenuo u pohod na Persijsko carstvo.

Nikolino kršteno ime je Nikolaj, što u prevodu znači “pobeditelj naroda”. Još kao dete okrenuo se duhovnom životu, čemu ga je podučavao njegov stric Nikolaj, patarski episkop. Nakon smrti roditelja, Nikola je prodao sav imetak i novac delio sirotinji. Mnogobrojne su priče o njegovim dobročinstvima i čudima dok je, kao sveštenik, službovao u rodnom gradu, a i kasnije, kao episkopa.

Predanje kaže da se odlikovao milosrđem, a on je, skroman i povučen, odlučio da se povuče u samoću i umre u tišini. Hrišćani veruju da mu se tada javio glas Gospodnji i rekao mu “Nikolaje, pođi u narod na podvig ako želiš biti od mene uvenčan”. Tada je napustio samački život i otišao u narod. Izabran je za arhiepiskopa grada Mira u Likiji (Rimsko carstvo, današnja Turska. Nikolu su dočekala i gonjenja careva Dioklecijana i Maksimilijana koji nisu prezali od toga da ga bace u tamnicu i podvrgnu mučenjima. Ni to ga nije omelo u propovedanju i širenju hrišćanstva.

Prisustvovao je Prvom vaseljenskom saboru u Nikeji, ali pošto je udario aleksandrijskog sveštenika Arija, optuženog za jeres, udaljen je i zabranjeno mu je dalje prisustvo. Predanje kaže da mu je ponovno prisustvo odobreno tek pošto su se arhijerejima u snu javili glasovi Isusa Hrista i Presvete Bogorodice koji su ih opomenuli da je prema Nikoli učinjena velika nepravda jer je samo branio veru.

Sveti Nikola dočekao je duboku starost. Umro je od bolesti 6. decembra 343. godine, što je, po novom kalendaru, 19. decembar, dan kada Srpska pravoslavna crkva i vernici slave prvu po brojnosti slava u Srba. U narodu je tog dana poznato da “polovina Srbije slavi, a druga ide na slavu”. Sahranjen je u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije, a krajem 11. veka njegove mošti prenete su u Bari, u manastir svetog Jovana Preteče. Taj datum, 9. maj, takođe se obeležava u čast Svetog Nikole.

Na pravoslavnim ikonama prikazan je kao visok čovek u crvenom plaštu, sa episkopskom mitrom na glavi i štapom u ruci, dok mu sa lica izbija blagost.