Kada je prvi put video Isusa, Jovan Krstitelj rekao je: “Gle, jagnje Božje koje nosi grehe celoga sveta!” Znao je Jovan da je Hrist bez greha i da ne mora biti kršten, ali Isus je želeo da “ispuni svaku pravdu”, kako je rekao Preteči i Jovan je njegovu molbu uslišio. I baš tom momentu, javila se slava Božja, javio se Bog na vodama reke Jordan (Bogojavljenje).

Život Jovana Krstitelja bio je isposnički, a smrt užasna. Život je proveo u pustinji hraneći se pustinjskim biljem i divljim medom, propovedajući poštenje i dobrotu. Smatra se primerom dobrog karaktera i zbog toga se muškoj deci često daje njegovo ime. 

Glave mu je došao rimski car Irod kojeg je Jovan prekorio jer se oženio svojom snajom. Carica ga je mrzela i zato je nagovoriila Iroda da odseče glavu Jovanu. To je car i učinio, pogubivši “najvećeg čoveka rođenog od žene”, kako za njega kaže sam Spasitelj, i najvećeg proroka. 

Mučenička smrt Jovanova obeležava se na dan Usekovanja glave svetog Jovana Кristitelja (29. avgusta po starom, 11. septembra po novom kalendaru). Srpski narod i crkva Jovana slave 20. januara kao treću najveću slavu. Veruje se da na ovaj dan valja oprati ikone, odnosno prebrisati krpom koja je pokvašena svetom vodom.

Jovanjdan je i dan kumova i pobratima, dva duhovna srodstva, dve jake srpske institucije. U našem narodu duhovno srodstvo ponekad je jače od krvnog i zbog toga je Sveti Jovan posebno poštovan ne samo u obredima već i u zakletvama: “Kumim te Bogom i Svetim Jovanom”.