Sveta Petka (Paraskeva), jedna od najvećih misionarki hrišćanske vere, poštuje se u celom pravoslavnom svetu, ali njenim moštima klanjaju se čak i pripadnici drugih religija, verujući u njenu isceliteljsku moć. Sveta Petka posebno mesto zauzima među ženama svih nacija i vera jer je smatraju svojom zaštitnicom. 

Prepodobna mučenica Paraskeva rođena je u bogatoj hrišćanskoj porodici, u drugom veku. Posle smrti roditelja, sva imanja razdelila je siromašnima i otišla u pustinju gde je provela mnoge godine (prema nekim podacima, čak 40!) u postu, molitvi i usamljeničkom životu. A onda, jedne noći, u snu joj se javlja anđeo sa porukom da se vrati u otadžbinu, da širi veru Hristovu. I Paraskeva počinje svoj put blagosti, pravičnosti i dobročinstava. 

Pošto se upokojila, njene čudotvorne mošti prenesene su u Carigrad, u Trnovo, opet u Carigrad, pa u Beograd. Sada počivaju u nalaze u Rumuniji, u gradu Jašiju. Prema legendi, na grobu Svete Petke vazda se dešavaju čuda, od isceljenja, do spasenja od ratova, suše, kuge, strašnih bolesti i smrti… Veruje se da Paraskeva pomaže siromašnima, obespravljenima i nepravedno okrivljenima, pred njom kleče majke u nevolji, đaci, vojnici, ljudi koji duboko i iskreno veruju u molitvu za spas. 

Prve zapise o svetoj Petki sačinio je Grigorije Camblak. Među njima je i opis prenosa mošti svetiteljke iz Vidina u Srbiju, do Beograda (1403. godine), za šta su dozvolu od sultana Bajazita izmolile monahinja Jefimija i kneginja Milica. Veruje se da su mošti Svete Petke, od vremena despota Stefana Lazarevića, čitav vek počivale u steni pokraj kalemegdanske kapele i izvora Svete Petke, te da su joj na poklonjenje dolazili i pravoslavni i katolički vernici, ali i muslimanski. Sveta Petka Srbima se najčešće javlja kao žena u crnom, a žiteljima Moldavije kao žena u beloj odeći.

Ikona, slava, običaji

Kult svetiteljke u Srbiji je dobio na snazi krajem 14. veka, u vreme početka turske vladavine, posle Kosovske bitke. Sveta Petka, po broju svečara, nalazi na petom mestu na listi najvećih srpskih slava. Srpska pravoslavna crkva proslavlja Svetu velikomučenicu Paraskevu Rimljanku, poznatiju kao Trnova Petka. 

Mnoge žene uoči Svete Petke poste sedam dana, da bi se na praznik pričestile. Tih dana se ne prede, ne mesi se hleb, ne pere se rublje, ne rade ručni radovi, ne iznosi pepeo iz kuće da ne bi “trnela” snaga. Devojčicama se oblače nove haljine, devojke kite vencima kuće da bi u domovima vladali sloga i mir.