Rođena je 21. septembra, u domu Joakima i Ane u Nazaretu. Prema predanju, Ana je imala sedamdeset godina kada je Bog uslišio njene molitve i podario joj kćer. Pošto su se Ana i Joakim zavetovali da će dete dati u hram, ako ga ikada dobiju, mala Marija u trećoj godini biva uvedena u hram gde ju je na ulazu dočekao prvosveštenik Zaharije, otac Svetog Jovana. Taj datum proslavljamo kao Vavedenje, 4. decembra. 

Devica Marija, plod molitvi svojih roditelja, vraća se iz hrama u Nazaret kada je napunila 14. godina. I tada joj je saopštena blagovest da će roditi Sina Božjeg. Bogorodica je za života živela povučeno, posvećena sinu i njegovoj misiji. Uživala je veliku pažnju i poštovanje dvanaestorice apostola. Do smrti, o njoj je brinuo Jovan Bogoslov, ispunivši tako volju njenog sina koji mu je sa krsta rekao: „Evo ti majke“.

Ikona, slava, običaji

Ikone posvećene Bogorodici spadaju među najpoštovanije u našem narodu, a ikona Bogorodica Mlekopitateljnica jedna je od najlepših zaostavština vizantijske umetnosti. Ikonu je na Hilandar doneo Sveti Sava. Veruje se da se želje ostvaruju onome ko se iskreno moli Majci Božjoj, te se svetoj Ikoni mnogi pravoslavni hrišćani obraćaju se sa verom i molitvom i preko nje dobijaju pomoć za spasenje. Takođe, veruje se da ikona pomaže ženama kod porođaja, kada nemaju mleka, za spasenje i vaspitavanje dece.

Praznik rođenja Bogorodice obeležava se u Srba kao Mala Gospojina i prate ga živopisni običaji. Nekada se verovalo da će ugovaranje braka na taj dan doneti mladencima poseban blagoslov. Slavi se kao krsna slava i, po običajnom kalendaru, žene na taj dan ne bi trebalo ništa da rade. Narod kaže da će pomoć stići svakoj dobroj i ispravnoj ženi koja Bogorodici zapali sveću i u crkvi se pomoli nad njenom ikonom.